НИШТА НИЈЕ КАО НЕКАД
Дан свиће без мрвице светлости, капи росе, без игде иког. Пусто је. Јутарњи цвркут птица превише тих, скоро нечујан. Звук ветра унаоколо кружи а гране на дрвећу чврсте, непомичне, као везане. Ни цвеће у башти не мирише, не опија као некад. Превише је трња израсло. Поток тече, али нечујно, обале своје не гледа више оним… Read More НИШТА НИЈЕ КАО НЕКАД