ПОЕЗИЈА

НИШТА НИЈЕ КАО НЕКАД

Дан свиће без мрвице светлости, капи росе, без игде иког. Пусто је. Јутарњи цвркут птица превише тих, скоро нечујан. Звук ветра унаоколо кружи а гране на дрвећу чврсте, непомичне, као везане. Ни цвеће у башти не мирише, не опија као некад. Превише је трња израсло. Поток тече, али нечујно, обале своје не гледа више оним… Read More НИШТА НИЈЕ КАО НЕКАД

ПРОЗА

МИРИС МОЈЕ МАЈКЕ

Излизана калдрма се пушила. Лето је обилато расипало своје чари, а сунце своју моћ. Кад поглед залута ка врху Сахат Куле, на коме се вихорила избледела тробојка, видела се густина ваздуха.Титрао је као изнад пламена. Стара камена кућа, дебелих, бело окречених зидова, покривена сивим каменим плочама, пружала је пријатну хладовину иза затамњених прозора. Улица је… Read More МИРИС МОЈЕ МАЈКЕ

ПОЕЗИЈА

У ПЕСМИ САМ

У песми сам птица ластавица У песми сам божја миљеница У песми сам царска невестица У песми сам нежна љубавница У песми сам страшна осветница У неравном боју победница У песми сам царица Милица У песми сам Косовка девојка У песми сам мајка Југовића Бели Дрим и брза Бистрица У песми сам земља без граница… Read More У ПЕСМИ САМ

ПОЕЗИЈА

САН И ЈАВА

Понекад ми се чини да сан је јава, а јава сан. Невидљивим нитима повезани, у клупко живота умотани, закачили се почетак и крај за будне ноћи и поспане дане. Па никако да сване, никако да сване. И док сам у срцу свог сна располућена, дан губи своје моћи. чежње прате снове у густоме роју. Све… Read More САН И ЈАВА

Афоризми

АФОРИЗМИ Александра Чотрића

Ми смо саградили мост. То што овде нема реке, велики је пропуст природе. Диригент је отишао. Остала је палица. Суди се и невинима. Пред законом су сви једнаки. Писцима графита обезбедили смо идеалне услове. Смештени су између четири зида. Политичким противницима гарантујемо слободу кретања. Два сата у току дана. Полиција у стопу прати криминалце, а… Read More АФОРИЗМИ Александра Чотрића

ПРОЗА

ДИВЉАКУША ЈЕ НА СЛОБОДИ

Изгубљени интереси. Изгубила се одмах и нежност. Додирна стварност. Изгубила се људскост па остале ружне грубе речи и вређање. Одједном постадосмо све супротно од онога што јесмо. Речи љубави изврнуле друго лице и све што изрекох вратило ми се као увреда. Луда ли сам Боже, што уопште нудим више себе. Изгледа да је тога више… Read More ДИВЉАКУША ЈЕ НА СЛОБОДИ

ПОЕЗИЈА

ОХРИДСКО ЈЕЗЕРО

Изронило сунце из језера плавог И јутарње зраке расипа по хриди Где је некад давно Самуило стао Очаран лепотом тог природног склада Подиго је горе на врх самог брега Бедеме и куле свок престоног града Са најлепшег места језеро да гледа Векови су прошли, још многи ће проћи А Охрид још увек ко бисер се… Read More ОХРИДСКО ЈЕЗЕРО

ПРОЗА

ТАЧКА КОЈА НИЈЕ УЦРТАНА НА КАРТИ СВЕТА

„Јел´ смем да уђем?” гледао ме и стајао испред врата. Срце ми је полудело у секунди. Нисам га очекивала. Нисам му се ни надала. Нисам веровала да би желео да буде ту. „Уђи.” рекла сам му. „Вратила си сунце у град.” Затварајући врата додирнули смо се врховима прстију. Мали случајан додир од кога звезде трепћу… Read More ТАЧКА КОЈА НИЈЕ УЦРТАНА НА КАРТИ СВЕТА

ПРОЗА

Доба невиности

“ Гдје ћете се сахранити дјецо? ” -Упита нас његова мајка. Син јој хоџину унуку довео, у српско село и кућу. Мислили смо; “Стара, па не зна шта говори. Нама наша љубав била најважнија. А била ми је друга мајка, ја њој најбоља снаха. Вољела сам је, за њом црнину носила. Вољело ме и село,… Read More Доба невиности