НИШТА НИЈЕ КАО НЕКАД

Дан свиће без мрвице светлости, капи росе, без игде иког. Пусто је. Јутарњи цвркут птица превише тих, скоро нечујан. Звук ветра унаоколо кружи а гранеRead More

МИРИС МОЈЕ МАЈКЕ

Излизана калдрма се пушила. Лето је обилато расипало своје чари, а сунце своју моћ. Кад поглед залута ка врху Сахат Куле, на коме се вихорилаRead More

У ПЕСМИ САМ

У песми сам птица ластавица У песми сам божја миљеница У песми сам царска невестица У песми сам нежна љубавница У песми сам страшна осветницаRead More

САН И ЈАВА

Понекад ми се чини да сан је јава, а јава сан. Невидљивим нитима повезани, у клупко живота умотани, закачили се почетак и крај за буднеRead More

ДИВЉАКУША ЈЕ НА СЛОБОДИ

Изгубљени интереси. Изгубила се одмах и нежност. Додирна стварност. Изгубила се људскост па остале ружне грубе речи и вређање. Одједном постадосмо све супротно од оногаRead More

ОХРИДСКО ЈЕЗЕРО

Изронило сунце из језера плавог И јутарње зраке расипа по хриди Где је некад давно Самуило стао Очаран лепотом тог природног склада Подиго је гореRead More

Доба невиности

“ Гдје ћете се сахранити дјецо? ” -Упита нас његова мајка. Син јој хоџину унуку довео, у српско село и кућу. Мислили смо; “Стара, паRead More