ПОЕЗИЈА

ОВЦА И КОЗА

Корила је овца козу што не воли коза прозу. „Ти си козо немогућа – јарића ти пуна кућа, а ти брстиш лишће с грана. Имаш, сестро, много мана. Нити пишеш, нити читаш, како јарад да васпиташ? Види мене: пишем прозу, брстим само добру лозу, јагњад су ми сва прваци најбољи у школи ђаци! Вуна ми… Read More ОВЦА И КОЗА

ПОЕЗИЈА

МЛАДОЖЕЊА ВРАБАЦ

Једног дана са јесени реши врабац да се жени. Невесту је испросио и на крају разгласио да се жени – шале нема, велика се свадба спрема! Сватове је звао бројне и заклао браве гојне: једног црва товљеника и комарца три велика. Музика се добра слуша – пева жаба крекетуша. Кума му је лија жута са… Read More МЛАДОЖЕЊА ВРАБАЦ

ПОЕЗИЈА

МОЈ ТАТА ДИПЛОМАТА

(Бранку Радовановићу) Мој је тата дипломата, заточеник конзулата. Нон-стоп ради, неког чека, што долази из далека. Телефон му стално звони и тату ми краду они што не знају да мој тата, није само дипломата! Не зна му се радно време, све је ређе поред мене. Мама исто срећна није, Ал` то уме да сакрије, као… Read More МОЈ ТАТА ДИПЛОМАТА