АФОРИЗМИ Александра Чотрића

  • Ми смо саградили мост.

То што овде нема реке, велики је пропуст природе.

  • Диригент је отишао.

Остала је палица.

  • Суди се и невинима.

Пред законом су сви једнаки.

  • Писцима графита обезбедили смо идеалне услове.

Смештени су између четири зида.

  • Политичким противницима гарантујемо слободу кретања.

Два сата у току дана.

  • Полиција у стопу прати криминалце,

а неке је чак и претекла.

  • Немојте ме звати комунистом!

Ја сам обичан лопов.

  • Мене и мог комшију само смрт може да растави.

Зато сам га и убио.

  • Српски владари су некад окупатора љубили у ноге.

Временом је ниво опхођења подигнут на виши ниво.

  • Могућности полтрона су фантастичне.

Дешава се да владар у себи открије песника.

  • Зашто пишем афоризме?

Зато што не могу све да их запамтим.

  • Они су на власт дошли демократским путем.

Неколико деценија касније избори су то само потврдили.

  • Много брзо радимо, тако да нам плате касне по неколико месеци.
  • Просветни радници који гладују требало би да се стиде.

Какав су они пример младим генерацијама?!

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.