Корила је овца козу што не воли коза прозу. „Ти си козо немогућа – јарића ти пуна кућа, а ти брстиш лишће с грана. Имаш, сестро, много мана. Нити пишеш, нити читаш, како јарад да васпиташ? Види мене: пишем прозу, брстим само добру лозу, јагњад су ми сва прваци најбољи у школи ђаци! Вуна ми… Read More ОВЦА И КОЗА
Једног дана са јесени реши врабац да се жени. Невесту је испросио и на крају разгласио да се жени – шале нема, велика се свадба спрема! Сватове је звао бројне и заклао браве гојне: једног црва товљеника и комарца три велика. Музика се добра слуша – пева жаба крекетуша. Кума му је лија жута са… Read More МЛАДОЖЕЊА ВРАБАЦ
(Бранку Радовановићу) Мој је тата дипломата, заточеник конзулата. Нон-стоп ради, неког чека, што долази из далека. Телефон му стално звони и тату ми краду они што не знају да мој тата, није само дипломата! Не зна му се радно време, све је ређе поред мене. Мама исто срећна није, Ал` то уме да сакрије, као… Read More МОЈ ТАТА ДИПЛОМАТА
(Александри Ђорђевић) За мене је моја бака добра вила из облака, ал` сви веле – дипломата, први човек конзулата! У послу је тата-мата, прави мајстор свог заната, дипломата каквог нема са статусом доајена! Не знам тачно шта то значи, ал` мој осмех срећом зрачи кад ми бака руку пружи, кад се са мном игра, дружи.… Read More МОЈА БАКА ДИПЛОМАТА
Кренула је из Мостара Једна вредна бубамара Преко Ниша до Атине Да обиђе људе фине Да обиђе вредне ђаке Девојчице и дечаке Полетела чило лако Да обиђе дете свко Од Атине до Јапана Путовала месец дана На крилима авиона Долетела до Лондона Усред љуте циче зиме Посетила и Ескиме Протегла је своја крила Од Њујорка… Read More БУБАМАРА
Помози ми чика Стево, ослепело ми једно црево па ми строгo доктор рече, хоће стомак да ми сече! У грудима ме нешто стеже, нећу доктор да ме реже. Ал` ме стомак боли јако издржати није лако. Слепо црево у том мраку тумара ми по стомаку, болови ме страшни муче, данас више него јуче. Мораћу од… Read More СЛЕПО ЦРЕВО
У школи се много учи И стиче се ново знање Ал је исто тако важно Добро кућно васпитање Човек учи целог века И да стекне може звање Ал не важи за човека Ако нема васпитање Неки мисле да све знају И да други вреде мање Никог ништа не питају Јер немају васпитање Људи треба да… Read More ВАСПИТАЊЕ
Кад се зечић нарогуши И начуљи своје уши Зграби смело сабљу бритку Па са вуком води битку Мали мишић када цикне Ко лавчина гласно рикне Поплаше се све те мачке И побегну наглавачке Када пиле пошашави Врану би да згази, смлави А када се мотке лати Може орла да измлати! Кад у школу крене мама… Read More ШАРЕНА ЛАЖА
Руком Миша косу суче, питања га нека муче, па свог тату пита Миша: „Зашто, тата, пада киша? Што се ноћу звезде роје, што је небо плаве боје? Како морем лађа плови, зашто мачка миша лови? Где се ноћу Сунце крије, зашто сунђер воду пије? што је гвожђе тако тврдо? Шта ће зецу дуге уши? Зашто… Read More РАДОЗНАЛИ МИША
Састаше се једног дана испод густих шумских грана све тркаци, коњи расни, Маратонци првокласни: шест пужева, пет голаћа, седам – осам зелембаћа, две корњаче, једна глиста, жутих мрава дошло триста, неколико врста жаба, чак и једна бубашваба. На старту се окупише, у редове постројише. Кад је сврака закрештала братија је потрчала, једно друго кад престиже… Read More ШУМСКИ МАРАТОН
