In memoriam – Ружа Мијовић Шорић

Звао сам је  –  кума Ружо….

На столу поред болничког кревета стајао је нетакнут оброк.

Саааашаааа !

Обрадовала се мом доласку и широко насмејала.

Био је то претпоследњи дан њеног боравка у болници.

Обоје смо знали да је само чудо може спасити , али смо ту истину прећуткивали.

Она – много вештије него ја.

Ушепртљао сам се али ипак успео да је пољубим и дуго и чврсто загрлим.

Изашли смо из собе до просторије за посете.

Иако потпуно физички исцрпљена одбила је да је одвезем инвалидским колицима која су стајала поред њеног кревета.

Храбра као и увек за двојицу .

Ходала је тих неколико метара држећи ме под руку. Сели смо.

Господе Боже ! О чему причати ? Како?

Наспрам мене седео је косовски божур који је венуо пред мојим очима.

Из њене утробе мирисала је та страшна болест.

Смрт јој је дисала за врат.

Знала је да знам.

Знао сам да зна да знам.

Није ми дозволила да се збуним.Причала је .Питала је како су моји кући,пишем ли нешто,

шта има ново у ,,Седмици“ ,спремам ли нову предству.

Причали смо о деци , унуцима, Косову,пријатељима,срећи,лажи,лицемерју.

Сјај њене душе осветлио је све таме око нас и учинио да се опустим,да је видим опет онакву какву смо је сви знали – веселу,распевану,лепу.

Слушао сам је , причао када приметим да се заморила и да јој понестаје ваздуха.

Бориле су ми се мисли.

Колико дуго смем да јој одузимам снагу?

Колико још   да останем а да не буде прекратко?

Да је не увредим бежањем и разочарам својим страхом,малодушношћу,недостатком вере?

Вере у чуда.

Пред очима су ми се низали градови,улице и тргови, кафане , позорнице на којима смо били заједно .

И питања….

Колико њених песама знам? Које је песме волела да пева? Ко је она ?

Шта је Ружа уистину ?

Прочитавши ми мисли прекратила је моју несигурност реченицом:,,Не љути се – уморила сам се – легла бих мало… Драго ми је да си дошао… Довиђења Саша.“

,,Довиђења кума Ружо.“

У неком небеском Призрену !

Довиђења птицо ластавицо,довиђења страшна осветницо,царице Милице и Косовка девојко.

Довиђења мајко Југовића , Бели Дриме и брза Бистрицо.

Довиђења земљо без граница .

Довиђења сунчева сестрице.

Довиђења жедном водо хладна,довиђења хлебу за уста гладна.

Довиђења Ружо – ПЕСМО !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.