Ко је Загорка са егзотичним презименом ?

Ко је Загорка са егзотичним презименом ?

 

Био сам у раном пубертету када је , тада не толико као данас ,познати режисер Емир Кустурица почео да снима филмове.Моји родитељи су ми говорили о рођењу једног филмског генија чије филмове морам погледати.

Ја сам ово родитељско одушевљење примио к знању и у годинама које су долазиле гледао његове филмове ,редовно одлазио у биоскоп очекивајући сваки пут да ми његов филм открије све овоземаљске тајне ,а враћао се кући углавном (да не употребим неку тежу реч) разочаран….

Много година касније изашла је из штампе Емирова књига ,,Сто јада „.

Тек прочитавши је схватио сам да ја његове филмове у том првом налету никада нисам до краја разумео и то – зашто су у његовим филмовима летеле рибе,централну улогу имале ћурке или цигани.

Можда ће вам овај початак, ова дигресија изгледати мало чудно.

Неодговарајуће…

У Загоркиним књигама нема риба које лете .

Али има мрава,мува , стонога,кликера стакленаца,компјутера,кишобрана,дечијих сандалица,јабука и вашарских лизалица.

И све је у њеним песмама дечијим чистим срцима савршено јасно.

Пре свега јер им се она обраћа као другар , како каже рецензент ове књиге Дара Радојевић,у правом тренутку када се са великим поверењем отвори дечији ум и дечија срца- те мале црквице .

И опет- ко је Зага,рођена Милошевић,са сада тако егзотичним презименом?

Ту тиху жену упознао сам пре неколико година – по њеном доласку у наше удружење.

Сретали смо се и ван ,,Седмице“.

Увек насмејана.

А стидљива и тиха – као да – неће да смета.

Увек једно : ,,Здраво Саша .“

Знали смо се .

А НИСМО.

Она је мислила да сам ја слободан уметник и да живим од јавних наступа.

Ја сам знао само – да је одличан кувар.

А и то су ми други рекли.

Нисам знао НИШТА .

Родом је из Косанице – једног малог места код Ђавоље вароши.

Одрасла и живела у Јагодини .

Мајка јој је из Подујева.

Отац- оснивач стрељачког клуба у Јагодини чији је и Загорка била члан двадесетчетири године.

Троструки првак Југославије.

Али – никад не буде баш онако како ми замислимо.

Сада ми пада на памет нешто што сам ових дана прочитао…Мира Фурлан рече:

,,После свих ових година дошла сам до закључка да је нашим људима ИЗДАЈА некако лако,прелако ишла.

На свим нивоима.

У свим категоријама.

Било је и још увек је тако лако издати пријатеља,идеју,став и на крају – самога себе.“

И тих издаја није била поштеђена ни Загорка.

Од људи .

Њој најближих.

Кад не верујеш и када им се најмање надаш.

1991.године долази у Франкфурт.

Да почне све из почетка.

Не – од нуле.

Из МИНУСА.

Жртвујући по ко зна који пут своју личну срећу,задовољство .испуњеност.

Прво због сина , а сада због унучића.

У паузама те имитације живота- пише песме.

Прву песму посвећује свом унуку првенцу рођеном 1996.године,,Марко и комета“.Њу пише 2008.године.

Пре две године објављује и своју прву књигу,,Размишљања једног Марка“ која је њему и посвећена.

Ову књигу- ,,Говорите ли странски ?“ посветила је Ђорђу.

У песмама у овој књизи деца ће открити заштиту,крила којима могу полетети високо,храброст,упутства за живот,савете како превазићи неки ,,проблемчић“, љубавну муку…

Ја сам открио једно велико срце.

Шта су ми све прећутале њене очи- нећу вам рећи.

То – ако вам она дозволи- прочитајте сами.

Загорка Буртхорнсаде- бако једног Марка,Ђорђа,Луке и Ање-следећу кафу плаћам ја.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.