МОЈ ТАТА ДИПЛОМАТА

(Бранку Радовановићу)

Мој је тата дипломата,

заточеник конзулата.

Нон-стоп ради, неког чека,

што долази из далека.

Телефон му стално звони

и тату ми краду они

што не знају да мој тата,

није само дипломата!

Не зна му се радно време,

све је ређе поред мене.

Мама исто срећна није,

Ал` то уме да сакрије,

као и ја она жали

што нам тата често фали.

Чини ми се да министар

није  неки човек бистар

кад не може да се снађе

на аеродром кад се нађе,

него мора баш мој тата,

првокласни дипломата,

због министра да дангуби,

да се негде не изгуби.

Да га прати, да га чека,

правила су чудна нека.

Зато чујте сви министри,

интерес нам није исти!

Вратите ми мога тату,

ви имате добру плату,

путовања што се тиче,

изнајмите сви водиче!

Љубиша Симић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.