МОЈИ ПРИЈАТЕЉИ ПЕСНИЦИ: ДРАГИЦА ЂОРЂИЋ

Неки се сусрети једноставно десе.

Поређају се како треба звезде и планете. Па будеш флеширан. Појавом. Речју. Песмом.
Прво сам се уплашио те девојке из Швајцарске  када ми је, после само неколико минута проведених са мном, између осталог  рекла

,,Ма – хоћу само да ТЕ упознам С ТОБОМ.“

Када сам прочитао посвету коју ми је написала поклањајући ми своју књигу ,,У башти глоговој“ знао сам да је добро што сам то вече био баш ТУ – за њеним столом. Тог октобра 2004. у посвети је писало:

,,Изникни још једном у коприву… или остругу… Или се претвори у ватру што гори !“

Дала ми је да прочитам њену најновију песму. Ја сам је читао…

Једном… Двапут…Трипут…

Време је пролазило. Питала је – И ? Јеси разумео??? Климнуо сам главом и слагао да јесам…

,,У реду је – рекла је – ни много бољи од тебе је нису разумели…ФЛЕШ!!!!”

Следећег октобра надпевавали смо се испод једног шешира у кафани код чика Миткета у Оффенбацх-у (ваљда се тако зове). Задиркивали смо једно друго песмама. Изазивали оног другог да буде још бољи. Маштовитији. Луђи…
Онда је прочитала једну од својих кратких песама без наслова:

,,Пристајем на све !
Да не живим пристаћу!
И СВЕ ћу пристати ако ти
Ако ти љубави
Само једну,
Једну једину ноћ
пристанеш да не хрчеш…..“

И опет – …..ФЛЕШ… !!!!!

Песме су јој биле пуне горчине и пуне само њој својственог хумора. Још једна њена песма овде била би неправда према осталима. Толико би мој избор био тежак…

Чуо сам да је умрла.

Изненада…

У раним четрдесетим. Иако нико не зна тачно када. Ни због чега….

Мој пријатељ – песник- Драгица Ђорђић…. Благо анђелима …. Имају привилегију да буду за њеним столом ….стално….

Александар Саша Јовановић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.