МОЈИ ПРИЈАТЕЉИ ПЕСНИЦИ – НЕЂО ОСМАН

Рођен у Скопљу.

После студија на позоришној и филмској академији у Новом Саду постаје члан Пралипе Театра и  КПГТ-а. Почетак рата на Балкану затиче га на гостовању са позоришним ансамблом у Немачкој. Већ дуже време живи у Келну. Али – све то сам тек касније сазнао.

Тог 13. маја 2006.-те ја сам само приметио да нешто сјаји у просторији у коју сам ушао. Жене су се, привучене неком необјашњивом , невидљивом силом тискале око њега. Естроген у просторији могао се осетити, намирисати, пипнути прстима, ставити у џеп. Непоновљив, јединствен тренутак. Који је трајао… и трајао…
Био је за пола метра виши од свих њих. Он им је узвраћао осмесима који су откривали прелепе беле зубе. Мушкарци су покушавали да га игноришу – то је оно кад се гомила мужјака затекне на малом простору, а туђи мирис победи и привуче женку. Из сваког кутка просторије – морао си да га видиш.

Ја сам био опчињен његовом као угаљ црном, густом, дугом косом везаном у реп. Мислим да сам тада први пут пожелео да имам бркове. Нажалост, сви моји покушаји (до дана данашњег) да имам бркове као он, жалосно су завршавали.

Осетио је да сала шапуће.

Не изговарају његово име – многи га још и не знају. Чује – кожа. Чује – Циган. Програм почиње и он стрпљиво чека својих неколико минута . Излази. Чују се само његове савршено црне, до сјаја изгланцане ципеле. Види се само његово црно одело, црна мајица, црни каиш. Осим мириса његове косе – других мириса није било.

Подиже микрофон на висину џинова и гласом који разоружава, свлачи, хипнотише говори:

ДА БУДЕШ ИЛИ НЕ БУДЕШ – Циган СИ

Да си први
да си и последњи
да ореш
и канале да копаш
и руке да љубиш
и вино да точиш
и около наоколо да трчиш
у коло никад не можеш
и опет на крају
Циган си.

Да си први
да си и последњи
да гураш
и носач да будеш
и да свираш
и да лепо певаш
и у срце да дираш
и около наоколо да трчиш
у коло никад не можеш
и опет на крају
Циган си.

Да си први
да си и последњи
и снегове да растопиш
и паркове да озелениш
и воду да носиш
и као птица да играш
и около наоколо да трчиш
у коло никад не можеш
и опет на крају
да  будеш
или да не будеш
Циган си.“

Мислим да никада после тога  нисам ни на једној песничкој светковини чуо такав аплауз. А било ме је на светковинама и светковинама.

Мој пријатељ песник, глумац, режисер, новинар  и Циган – Неђо Осман.

 

Александар Саша Јовановић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.