Изронило сунце из језера плавог

И јутарње зраке расипа по хриди

Где је некад давно Самуило стао

Очаран лепотом тог природног склада

Подиго је горе на врх самог брега

Бедеме и куле свок престоног града

Са најлепшег места језеро да гледа

Векови су прошли, још многи ће проћи

А Охрид још увек ко бисер се бели

Богомоље старе још чува у скуте

У њима се Христос неизмерно љуби

Кад зазвоне звона три стотине храма

У језеру сунце тад умива лице

Чудотворац Наум моли се са нама 

Љубиша Симић