Изронило сунце из језера плавог
И јутарње зраке расипа по хриди
Где је некад давно Самуило стао
Очаран лепотом тог природног склада
Подиго је горе на врх самог брега
Бедеме и куле свок престоног града
Са најлепшег места језеро да гледа
Векови су прошли, још многи ће проћи
А Охрид још увек ко бисер се бели
Богомоље старе још чува у скуте
У њима се Христос неизмерно љуби
Кад зазвоне звона три стотине храма
У језеру сунце тад умива лице
Чудотворац Наум моли се са нама
Љубиша Симић