ПОЕЗИЈА

МОЈ ТАТА ДИПЛОМАТА

(Бранку Радовановићу) Мој је тата дипломата, заточеник конзулата. Нон-стоп ради, неког чека, што долази из далека. Телефон му стално звони и тату ми краду они што не знају да мој тата, није само дипломата! Не зна му се радно време, све је ређе поред мене. Мама исто срећна није, Ал` то уме да сакрије, као… Read More МОЈ ТАТА ДИПЛОМАТА

ПОЕЗИЈА

МОЈА БАКА ДИПЛОМАТА

(Александри Ђорђевић) За мене је моја бака добра вила из облака, ал` сви веле – дипломата, први човек конзулата! У послу је тата-мата, прави мајстор свог заната, дипломата каквог нема са статусом доајена! Не знам тачно шта то значи, ал` мој осмех срећом зрачи кад ми бака руку пружи, кад се са мном игра, дружи.… Read More МОЈА БАКА ДИПЛОМАТА

ПОЕЗИЈА

БУБАМАРА

Кренула је из Мостара Једна вредна бубамара Преко Ниша до Атине Да обиђе људе фине Да обиђе вредне ђаке Девојчице и дечаке Полетела чило лако Да обиђе дете свко Од Атине до Јапана Путовала месец дана На крилима авиона Долетела до Лондона Усред љуте циче зиме Посетила и Ескиме Протегла је своја крила Од Њујорка… Read More БУБАМАРА

ПОЕЗИЈА

СЛЕПО ЦРЕВО

Помози ми чика Стево, ослепело ми једно црево па ми строгo доктор рече, хоће стомак да ми сече! У грудима ме нешто стеже, нећу доктор да ме реже. Ал` ме стомак боли јако издржати није лако. Слепо црево у том мраку тумара ми по стомаку, болови ме страшни муче, данас више него јуче. Мораћу од… Read More СЛЕПО ЦРЕВО

ПОЕЗИЈА

ВАСПИТАЊЕ

У школи се много учи И стиче се ново знање Ал је исто тако важно Добро кућно васпитање Човек учи целог века И да стекне може звање  Ал не важи за човека Ако нема васпитање Неки мисле да све знају И да други вреде мање Никог ништа не питају Јер немају васпитање Људи треба да… Read More ВАСПИТАЊЕ

ПОЕЗИЈА

ШАРЕНА ЛАЖА

Кад се зечић нарогуши И начуљи  своје уши Зграби смело сабљу бритку Па са вуком води битку Мали мишић када цикне Ко лавчина гласно рикне Поплаше се све те мачке И побегну наглавачке Када пиле пошашави Врану би да згази, смлави А када се мотке лати Може орла да измлати! Кад у школу крене мама… Read More ШАРЕНА ЛАЖА

ПОЕЗИЈА

РАДОЗНАЛИ МИША

Руком Миша косу суче, питања га нека муче, па свог тату пита Миша: „Зашто, тата, пада киша? Што се ноћу звезде роје, што је небо плаве боје? Како морем лађа плови, зашто мачка миша лови? Где се ноћу Сунце крије, зашто сунђер воду пије? што је гвожђе тако тврдо? Шта ће зецу дуге уши? Зашто… Read More РАДОЗНАЛИ МИША

ПОЕЗИЈА

ШУМСКИ  МАРАТОН

Састаше се једног дана испод густих шумских грана све тркаци, коњи расни, Маратонци првокласни: шест пужева, пет голаћа, седам – осам зелембаћа, две корњаче, једна глиста, жутих мрава дошло триста, неколико врста жаба, чак и једна бубашваба. На старту се окупише, у редове постројише. Кад је сврака закрештала братија је потрчала, једно друго кад престиже… Read More ШУМСКИ  МАРАТОН

ПОЕЗИЈА

ШТА БИ БИЛО КАД БИ БИЛО

Шта би било кад би било свет да није тако велик, море кад би пресушило, кад би мекан био челик? Шта би било кад би било Сунце да је Земљи ближе, све се криво исправило, Кад би Месец био ниже? Шта би било кад би било да летети може свако, небо руком дохватило, да све… Read More ШТА БИ БИЛО КАД БИ БИЛО

ПОЕЗИЈА

ХРАБРИ ЗЕКО

Причао је један зеко да постоји царство неко у коме је врт пун ружа, у том врту дворац пужа. На дворцу су тешка врата, сва од сребра и од злата. Зидови су од опала, а лустери од кристала. Дворац броји сто одаја, чувају га седам змаја. Око дворца зид високи, поред зида јаз дубоки. Змајеви… Read More ХРАБРИ ЗЕКО