ПРИЧА О ТРИ ХЛЕБА НАСУШНА (Одломак романа „Три хлеба насушна“)

 

Постоје поучне приче изникле из народа, а једна од њих је Славици била водиља, принцип, светиња и она гласи овако.

Куповао човек из дана у дан три хлеба. Пекару то западе за око. Јер купују људи некад мање, некад више хлеба, већ према потреби. Али тај човек, не. Он увек купи три хлеба. Најзад га пекар упита како то да њему никад нити претекне нити недостане хлеба.

– Зато рече човек што један хлеб купујем за себе, један позајмљујем, а један враћам.

– Како то?! – зачуди се пекар његовом одговору. Позајмљујете и враћате у исто време.

– Један купујем за себе и жену, један позајмљујем сину, а један враћам родитељима.

– Ах, тако!

Дуго је пекар замишљено гледао за човеком.

Славица Мастикоса

 

 

„Три хлеба“…за све нас

 

Роман Три хлеба насушна је књижевни првенац Славице Мастикосе (рођена у Земуну 1950.), која је у зрелом животном добу, следећи жељу још из ране младости, коначно реализовала своју неодољиву потребу даа напише повест о властитој породици. Без икаквог претходног списатељског искуства, али поседујући изразиту моћ запажања и дар приповедања, Славица Мастикоса је успела да напише зачуђујуће зрело књижевно дело.

Основна намера да искаже „омаж“ родитељској љубави, да исприча аутентичну причу о својим родитељима у породичном троуглу (отац-мајка која је рано умрла-помајка која ју је одгојила) омогућила је списатељици да у потрази за својим правим идентитетом, постави и разреши загонетку властитог живота.

Добили смо роман који се у жанровском смислу, ширећи кругове значења, креће од аутобиограгског преко породичног до друштвеног романа. Реалистичким поступком приповедања, уз поштовање природне хронологије догађања, роман прати живот породице Мастикоса од завршетка Другог светског рата до самог краја 20. века.

У духу традиционалне патријархалне етике, љубав, пожртвовање и међусобно поштовање постају основно морално начело којим се руководи породица Мастикоса у решавању свих проблема и невоља које живот доноси. Одрастање главне јунакиње, девојчице Славице у кругу породице, и стицање зрелости посразумева освајање љубави као врховног принципа вредности у међуљудским односима. Без бојазни да ће запасти у сентиментално, патетично проповедање застарелих, потрошених вредности традиционалног породичног живота, списатељица романа успева да нас убеди да је реч о аутентичном, дубоко проживљеном личном искуству.

Парабола „три хлеба насушна“ представља и основни мото и основно морално начело овог романа. Она говори о томе да човек треба да купи сваког дана три хлеба, један који он једе, други који враћа и трећи који позајмљује, што значи један за себе, други за родитеље, а трећи за своју децу да би се поново успоставио прекинути ланац нормалног људског понашања, узимања и давања, међусобне љубави и уважавања.

Наша цивилизација је гладна. Нама су потребна „три хлеба насушна“.

 

(Из рецензије Симхе Кабиљо-Шутић)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.