ШУМСКИ  МАРАТОН

Састаше се једног дана

испод густих шумских грана

све тркаци, коњи расни,

Маратонци првокласни:

шест пужева, пет голаћа,

седам – осам зелембаћа,

две корњаче, једна глиста,

жутих мрава дошло триста,

неколико врста жаба,

чак и једна бубашваба.

На старту се окупише,

у редове постројише.

Кад је сврака закрештала

братија је потрчала,

једно друго кад престиже

прашина се силна диже.

Жабе скачу ко кенгури,

као стрела глиста јури,

жути мрави све су бржи,

корњача се добро држи,

пужеви се не предају,

да победе често знају.

Тумба, јека и галама,

од буке се брдо слама,

зелембаћи сада воде,

ал да видиш те незгоде:

спотаче се бубашваба

о жилицу једног граба,

лево – десно затетура

па тркаче све погура.

Велика се збрка створи,

бубашваба све обори.

Корњача на леђа пала,

глиста сва се угрувала,

повређено више мрава,

зелембаћу леђа плава,

голаћ се у главу туче,

једна жаба црева вуче.

Повређена ова маса

запомаже из свег гласа,

па се трка крају сведе –

овог пута без победе.

Љубиша Симић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.