ТАМО И ОВАМО

Због онога тамо

дошли смо овамо.

Они што су тамо

исто би овамо.

Знају они тамо

боље је овамо.

Јесте лепо тамо

лепше но овамо,

али нема тамо

шта има овамо.

Не може се тамо

исто што и ‘вамо.

Ми би рађе тамо

но да смо овамо

јер наше је тамо,

а туђе овамо.

Ови би овамо

хтели да смо тамо.

Брига њих овамо

како нам је тамо.

Трпимо овамо,

то што не би тамо,

тако нам је `вамо.

Они мисле тамо,

благо нама ‘вамо,

и што нисмо тамо.

Сви хоће овамо.

Нико не би тамо.

Кад би сви овамо,

ко би онда тамо?

Ко нас посла ‘вамо,

остао је тамо

јер не сме овамо.

А њему је тамо

боље но овамо,

па онима тамо

не да више ‘вамо.

Требају му тамо.

Шта ће сви овамо?

Неко мора тамо.

Доста нас је ‘вамо.

Тако ти је тамо.

Плачемо овамо

за онима тамо,

ал’ сузе су ‘вамо

крупније но тамо.

Ми смо сада `вамо

нада оним тамо.

Свако ко је ‘вамо

има неког тамо,

па час је овамо,

па одлази тамо,

мучи се овамо

да помогне тамо.

Главом је овамо,

а срцем је тамо.

Све би дао ‘вамо

да је боље тамо

и чека овамо

кад ће боље тамо,

да напусти ‘вамо

да се скраси тамо.

Хладно је овамо,

није као тамо,

јер сунце овамо

не греје к`о тамо.

Избледиш овамо.

Стран им дођеш тамо,

к`о што си и ‘вамо.

Благо оним тамо

што нису овамо,

но су само тамо,

јер ми смо овамо

ни ‘вамо ни тамо.

Љубиша Симић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.