ЗАГРАНИЧНО КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО ТРЕЋЕГ МИЛЕНИЈУМА

Удружење писаца „Седмица“ – оаза српске поезије и писмености у расејању

Човек као икона Божија, живећи ствара и стварајући живи

Било је то 25. фебруара 1995. године.
Исте године Мајски сусрети писаца дијаспоре. Мајска песничка ноћ, Орфеји…
Исте године расписан Мајски књижевни конкурс Језик нам је отаџбина. Одазвало се 39 писаца из Немачке, Швајцарске, Француске, Белгије и Аустрије. Исте године Октобарски сусрети писаца из расејања. Жири у саставу: Љубиша Ђидић, Златко Красни и Срба Ђорђевић, саопштава одлуку о награђеним писцима за песму, причу и песму за децу. Прве књижевне награде Седмице.
Гости из домовине су: Антоније Исаковић, Гордана Кујић, Лепосава Миланин Исаковић, Иван Гађански, Љубиша Ђидић. Објавили први алманах радова са књижевног конкурса насловљен „Октобарски сусрети писаца из дијаспоре 1995“.
Тако смо почели… Из године у годину. А време тече…

Када је пре две деценије основано Удружење писаца 7, касније названо франкфуртска „Седмица“, а од марта 1996. године званично постаје и књижевна заједница Удружења књижевника Србије, било је то време не само пионирског откривања нашег песничког и духовног братства у расејању, које је чувало српски језик, а тиме и његову душу ван домовине, већ и прво издавачко трагање, у још увек „смутном времену“ према српском идентитету, ван граница његове језичке и физичке целовитости.
Матерњи језик у туђини добија значења којих иначе у природним и свакодневним околностима нисмо свесни. Језик је не само изражајно средство и симбол идентитета већ и једини иметак који са собом носимо целог живота где год кренули и једино уточиште пред неизвесношћу у туђини.

Удружење писаца „Седмица“ је асоцијација посвећена очувању матерњег језика, литературе и културног наслеђа за млађе генерације у дијаспори. Имајући у виду да се веза са матицом прекида код генерација које су рођене у иностранству, политика очувања и окупљања Срба изван матице, треба да буде усмерена ка деци и младима. Знајући да се идентитет народа чува језиком, „Седмица“ нуди богат годишњи програм активности и спроводи пројекте који су намењени деци и младима. Организује традиционалну приредбу посвећену деци и поезији за децу „Ала је леп овај свет“ и у госте позива познате српске писаце за децу. Поезија за децу у себи садржи причу, која откључава душу детета.
Као један од најновијх пројеката је уговор о партнерству Удружења писаца „Седмица“ и Луткарског позоришта из Ниша. Нишко Позориште лутака је храм културе, који је окупљао и окупља плејаду луткарских стваралаца који су пронели славу српског луткарства у свету. Један од конкретних циљева пројекта је да се на један ненаметљив начин, кроз позоришну игру и лутку као основно изражајно средство, матерњи језик приближи деци и младима из расејања.
Савладавање говорног матерњег језика, охрбариће децу и младе и у савладавању ћириличног писма и даљем упознавању књижевности и културе српског народа. Матерњи језик српске деце је одрживи потенцијал који не би смео да нестане. Развојем способности изражавања на матерњем језику и неговањем културне баштине деца и омладина развијају свест о себи, припадности свом народу и култури, самопоштовању и самопоуздању уз истовремено уважавање различитости других и свест о мултикултурализму.
Ради очувања српске писане речи и матерњег језика, ћирилице, као матичног писма српског народа, националног идентитета и културе Срба на свим просторима на којима живи српски народ, неопходно је радити на успостављању спреге са институцијама матице. Удружење писаца „Седмица“ даје чврсту подлогу за бројне сусрете писаца и њихову бољу афирмацију. Одржава контакт између аутора и читаоца, матице и дијаспоре, кроз бројне књижевне вечери, промоције књига, традиционалне Мајске и Октобарске сусрете писаца дијаспоре где као госте позива књижевнике из отаџбине. Од 2008. године, захваљујући финансијској подршци Министарства за дијаспору Владе Републике Србије, „Седмица“ учествује на Франкфуртском сајму књига, највећем интернационалном сајму књига на свету, промовишући матично и загранично књижевно стваралаштво чиме се писци расејања коначно третирају као интегрални део српске књижевне баште. Већ расцветане, или тек у повоју, већ зреле, или пред плодовима. По истим траговима који стоје иза оних великих предходника који су стигли, или нису стигли да се за живота врате у домовину: Јован Дучић, Растко Петровић, па и Милош Црњански.
Српско загранично књижевно стваралаштво било је дуго непознато у матици, занемарено, прећутано и забрањено. Пре двадесет година било нам је недоступно песништво Срба у Румунији и Мађарској, јер су Срби у тим земљама били одвојени од матице, без основних културних права. Српски песници у расејању деценијама су стварали, а да њихов лирски глас није могао да стигне до матице. А управо су тој својој матици и завичају посветили најлепше и најдирљивије стихове.
Последњих деценија је порасло интересовање за књижевно стваралаштво српске дијаспоре и жеље да се оно сабере и интегрише у целину српске културе. Ако нам већ није дано да будемо сабрани као народ и ако нисмо успели да дефинишемо сопствени национални интерес, бар да нам песништво буде сабрано. Јер српска поезија је једна без обзира на то где настаје, у матици или широм света, у Европи или прекоморским земљама и она се увек враћа истом крику за домовином, као свом звону које звони за било ког у земљи и било где, макар да је то у Франкфурту, Паризу, Торонту, Сиднеју, таман исто као и у Београду, Смедереву, Крушевцу, Косовској Митровици…
Треба рећи данас постоје многи књижевни и културни центри у Европи и свету са којима „Седмица“ има плодну сарадњу и дугогодишњу културну размену. То су пре свега наша матична кућа Удружење књижевника Србије, Књижевно друштво Косова и Метохије, Париски круг српских песника, Културни и документациони центар Срба у Мађарској, Удружење српских писаца Швајцарске, Књижевна заједница Сремска Митровица, Радник пјесник у туђини, Литерарно удружење „Здравко Ђекић“, немачко Литерарно друштво „Хесен“ и многе друге установе и удружења.
„Седмица“ је осим рада на пољу књижевности и очувања матерњег језика и идентитета учествовала и била покретач многих хуманитарних акција. Најчешће су то биле хуманитарне акције за помоћ деци Косова и Метохије, школама и дечјим домовима као и поплављеним подручјима у Србији и Босни и Херцеговини. Хуманитарне активности и рад „Седмице“ подржавају и наше колеге писци из земаља насталих из бивше Југославије. „Седмица“ је леп пример како се граде и чувају мостови разумевања и пријатељства. То нас чини поносним.
Ова књига даје сажету панораму о расту и развоју Удружења писаца „Седмица“ у протеклих двадесет година. До сада смо објавили петнаест алманаха у којима је заступљено преко 600 писаца са свих меридијана света и књигу поезије и прозе „Језик нам је отаџбина“ у којој су објављени књижевни прилози деце из матице и расејања. У том смислу ми смо јединствена књижевна асоцијација, права оаза српске поезије и писмености у расејању. Са својих 50 чланова који живе и стварају у Немачкој, Француској, Холандији, Шведској, Белгији, Швајцарској, Србији и Босни и Херцеговини „Седмица“ је данас једно од књижевно најживљих места српских писаца у европском расејању и слободно можемо рећи центар највећих и најзначајнијих књижевних дешавања заграничне књижевне сцене.
За изванредне резултате на књижевном и културном пољу „Седмици“ је 2006. године додељена повеља Арсеније Чарнојевић, а 2010. специјална награда „Даyс оф респецт 2010“ у оквиру
5. Интернационалног фестивала култура у Франкфурту на Мајни.
Наравно, „Седмица“ не би била то што јесте без помоћи и подршке Генералног конзулата Републике Србије у Франкфурту, Центра за културу града Франкфурта (Културамт), Центра за мултикултуралну сарадњу Франкфурта (АМКА), Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и њених вредних чланова. Хвала свима до неба.
Хвала песницима што се у овом времену глобализације на почетку трећег миленијума нису изгубили у туђини.

СРЕЋАН ЈУБИЛЕЈ поводом двадесет година успешног рада свим члановима и сарадницима Удружења писаца „Седмица“ !

У Франкфурту на Мајни, на Цвети, 2015.

Љубиша Симић