ЗАКОРАЧИТЕ У ФИРЕНТИНСКЕ ТАЈНЕ 1.део

Претпостављам да сте за Фиренцу одвојили пар дана, а ако сте срећковић можда сте себи поклонили месец, пар месеци или чак до годину. Завидим онима који могу да живе тамо или макар да бораве преко лета, зиме. Како год окренете, сваки боравак тамо је незабораван, као што сам већ једном написала. Мене је Фиренца купила за сва времена. Не знам да ли ме можете разумети, али оног момента када закорачите светим плочницима и када вас освоји (мој) Дуомо, бићете купљени. За све остало је потребно само да уживате, отворите сва своја чула за нова искуства, нове приче, нова сазнања. У то име, провешћу вас кроз нека познатија, а мени блиска знаменита места и можда вас навести да их посетите и сами.

Куда сте пошли овог пута?

“Галерија Уфици” смештена је у Палацо дегли Уфици и један је од најстаријих музеја где се сигурно можете изгубити опијених чула. Зграда је својевремено направљена да би служила за канцеларије тадашњих судија, великопоседника и наравно породице Медичи. Тек много година, да не кажем векова касније постала је музеј у који сви радо свраћају, а редови се чекају и по пар сати, а карте купују по пар дана унапред (о картама сам вам писала у претходном тексту и како и где их можете купити). У њему је засигурно најпознатије већини Ботичелијево дело, “Рађање Венере”, пред којим би многи застали и сатима му се дивили, а многи га верујем и однели кући да се до краја живота диве. Отуд силне реплике које купујемо на све стране и држимо по својим скромним домовима и у њима уживамо и присећамо се некадашњих путовања и посета оваквим музејима и ремек-делима.

Поред Ботичелија, ту се налазе и дела Ђотоа ди Бондонеа, Леонарда, Микеланђела, Рафаела, Тицијана. Специфичност која вам је можда мање позната за “Галерију Уфици” јесте то да је служила својевремено као пролаз који је помагао фјорентинском племству у несметаном пролажењу од Медичијевих канцеларија преко моста Понте Векија до Палаззо Пити која је дивна и посебна прича за себе. И наравно, ту је чувена Франческа Медичи која би вам да је данас међу нама, сигурно могла рећи много тога о данима које је прегазила истим ходницима како се не би мешала са остатком обичног света, јер је била из високог племства. Убеђена сам да њен дух и даље лута улицама Фиренце и посматра вас док занесено остављате делове себе.

Река Арно и Понте Векио којим и даље корачају духови Медичија

Палацо Пити је чувена палата у којој је живела горе поменута Франческа. Саграђена је у 15. веку и била је дом чувеног банкара Питија, а тек много година касније породица Медичи купила је од породице Пити и претворила у свој дом и од њега много касније направила дупло већи посед. У тај посед спадају и дивни Боболо вртови који се налазе поред палате и сигурно их треба посетити уколико имате времена. Наићи ћете на многе фонтане, скулптуре и превише радозналаца који се надају да ће открити неку тајну коју су Медичи сакрили од света. Ко зна? Можда и вама нешто слично падне на памет. Палата је углавном отворена за јавност, а можете у њој да разгледате око 140 просторија. То је највећи део за разгледање и могу вам рећи да ће вас без даха оставити Краљевски апартмани, Галерија Модерне уметности, Музеј порцелана, Галерија дивних костима и Музеј кочија… има толико много тога за обићи и видети, а ви ћете сами проценити шта је приоритет на вашој листи. Сигурно вам могу рећи, дан вам није довољан. Улазнице такође можете купити посебно за Палату Пити, посебно за Гиардино ди Боболи у који су укључени и одређени музеји за обилазак уз неку минималну доплату. Оно што требате да видите јесте Нептунова фонтана, Алеја чемпреса и Ла грота Гранде или Велика пећина. Усудите се и завирите.

Кад завршите свој обилазак у Палати Пити, дајте себи одушка да прошетате улицом старих заната, купите неки леп сувенир, мајицу можда са грбом љиљана или кочијама Медичијевих, а свакако се морате вратити старим, дивним мостом Понте Векио. Он је изграђен у 14. веку, а неки документи из историје уметности говоре да је можда ипак постојао већ у 10. веку. Испод њега протиче чувена смарагднозелена река Арно. Морам признати, на самом мосту налазе се дивне старе јувелирнице које сам вам сигурно споменула, а мени је супруг купио толико очаравајућу наруквицу, да и дан-данас када је ставим верујем да се у њој осликао неки део Медичијевих и њихов дух. Чак ми некад бисер засветлуца, као да га је Франческа сама носила док је летела ходницима преко моста. Ако вам кажем сада, некад пре много векова нису ту биле те дивне радње мануфактурног накита, били су ту месари, ви се нећете разочарати. Свакако је дух нешто што сами морате осетити, а ја могу само да пишем у недоглед колико сам срце оставила тамо. Мост је направљен од три лука и највећи лук има преко 30 метара. Понте Векио је уједно и једини мост који је преживео бомбардовања за време Другог светског рата. Постоји једна легенда која каже да је на том месту где је мост некада настао термин банкрот. Зашто? Зато што легенда каже, када трговац више не би могао да плати своје дугове, долазио би на мост на банко, што на италијанском значи дрвена тезга, и ту би предао све своје што би поседовао, а онда би војници ту тезгу сломили и одатле је настао термин банкоротто, тј. банкрот. Уколико вам је дража прича о заљубљеним паровима који стављају своје катанчиће са именима па затим кључеве бацају у мистериозни Арно не би ли љубав трајала вечно, препустићу вам њу, а обе су део историје и обе се препричавају годинама, вековима и служе туристима као добра подлога за препоруку неком свој пријатељу или већ породици да посете Фиренцу. Ја сам познавала некога ко данас више није међу нама, а на том мосту је оставио катанац који ћу можда једног дана потражити.

Уколико вас је моја прича заинтересовала, сигурно ћете после кратке паузе и одмора пожелети да истражите и ноћни живот овог древног града. Могу да посведочим многим лудим проводима, дочецима Нових година тамо, како летњим, тако и зимским клубовима који су ме одушевили, а пре свега студенти и свет који је толико отворен, урбан, препун идеја и креативне ауре која га окружује. О томе следећи пут… препуштам вас истраживању знаменитости и обиласцима путем Медичијевих корака.

Колумна писана за Wannabe magazine 

Више можете потражити овде

Maja Wu

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.