Неки се сусрети једноставно десе.
Поређају се како треба звезде и планете. Па будеш флеширан. Појавом. Речју. Песмом.
Прво сам се уплашио те девојке из Швајцарске када ми је, после само неколико минута проведених са мном, између осталог рекла
,,Ма – хоћу само да ТЕ упознам С ТОБОМ.“
Када сам прочитао посвету коју ми је написала поклањајући ми своју књигу ,,У башти глоговој“ знао сам да је добро што сам то вече био баш ТУ – за њеним столом. Тог октобра 2004. у посвети је писало:
,,Изникни још једном у коприву… или остругу… Или се претвори у ватру што гори !“
Дала ми је да прочитам њену најновију песму. Ја сам је читао…
Једном… Двапут…Трипут…
Време је пролазило. Питала је – И ? Јеси разумео??? Климнуо сам главом и слагао да јесам…
,,У реду је – рекла је – ни много бољи од тебе је нису разумели…ФЛЕШ!!!!”
Следећег октобра надпевавали смо се испод једног шешира у кафани код чика Миткета у Оффенбацх-у (ваљда се тако зове). Задиркивали смо једно друго песмама. Изазивали оног другог да буде још бољи. Маштовитији. Луђи…
Онда је прочитала једну од својих кратких песама без наслова:
,,Пристајем на све !
Да не живим пристаћу!
И СВЕ ћу пристати ако ти
Ако ти љубави
Само једну,
Једну једину ноћ
пристанеш да не хрчеш…..“
И опет – …..ФЛЕШ… !!!!!
Песме су јој биле пуне горчине и пуне само њој својственог хумора. Још једна њена песма овде била би неправда према осталима. Толико би мој избор био тежак…
Чуо сам да је умрла.
Изненада…
У раним четрдесетим. Иако нико не зна тачно када. Ни због чега….
Мој пријатељ – песник- Драгица Ђорђић…. Благо анђелима …. Имају привилегију да буду за њеним столом ….стално….